О НАМА

Извиђачки покрет

У лето 1907. године У Енглеској, на острву Brownsee, енглески генерал Баден Пауел, је за омладину организовао први камп. У својој књизи ''Scouting for boys'', дао је смернице за живот у природи и одредио и описао циљ организације: васпитање и оспособљавање свестрано развијене позитивне личности. Након издавања књиге 1908. године организовани су многобројни кампови широм Европе и Америке што је заправо био почетак једног масовног омладинског покрета који се врло брзо проширио и на остале континенте. Број скаута порастао је на 123,000, а гостовање на олимпијади у Стокхолму 1912. године утицало је на стварање позитивне климе за даљи развој скаутског покрета.

scoutsПрва међународна конференција одржана је у Паризу 1922. године. Представници тадашњег Савеза извидника и планинки Краљевине СХС, основаног 1911. године, такође су присуствовали на овој конференцији и једни су од оснивача Светске организације скаутског покрета.

Оснивачка скупштина Савеза извидника и планинки у тадашњој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца одржана је 6. маја 1923. године. Прва извиђачка организација је формирана у Београду, 1. октобра 1920. Десет година касније организација мења назив у Савез скаута Краљевине Југославије, који је бројао око 10 000 чланова. У периоду од 1930. - 1940. рад ове организације је неколико пута забрањиван. После II светског рата организација се поново формира. Оснивачка скупштина Савеза извиђачких организација Југославије одржана је 1953. године. Исте године обнавља се рад извиђачких организација у Војводини.

Савез извиђача Југославије обнавља чланство у Светској Организацији скаутског покрета 1. септембра 1995. године.

За протекли век трајања скаутски покрет је изнедрио велики број људи који су дали допринос напретку за добробит човечанства. Данас Светска организација скаутског покрета броји 28,000 000 чланова.

Извиђачки одред спасилаца „Мајор Драгутин Гавриловић“

... је основан 10. Априла 2016. године на иницијативу дугогодишњих чланова Савеза извиђача Србије. После мајских поплава 2014. године долазимо на идеју да обучимо извиђаче за деловање у ванредним ситуацијама.

izvidjaci1Реафирмисање концепта цивилне заштите, као једног од могућих сегмената организованијег друштвеног одговора на појаве са високим потенцијалима угрожавања безбедности и материјалних ресурса друштва, би примарно требало да иницира и мобилише хоризонталне друштвене везе на бази добровољности и солидарности око сасвим јасног и неспорног циља – заједничког добра. Масовност, територијална раширеност, уз моменат организованости цивилне заштите у кризним ситуацијама би битно пoдигла ефикасност друштва у превенцији као и у санирању последица оваквих појава.

 Ванредне ситуације, проузроковане природним непогодама или људским активностима, свакодневно односе много људских живота и на различите начине уништавају и деградирају животну средину, узрокујући велику материјалну штету и губитке.Ризик од катастрофа постоји у сваком друштву, јер катастрофе успоравају одрживи развој друштва у целини, а њихова појава у једном региону може да проузрокује штете у неком другом региону и обрнуто.

 izvidjaci3 Регион југоисточне Европе је све више угрожен разним врстама природних опасности (поплаве, суше, екстремно високе температуре, земљотреси, клизишта, олујне непогоде, итд.), техничко-технолошким несрећама, дејством опасних материја и других стања опасности.Глобалне климатске промене такође доприносе уништавању животне средине, са штетним утицајем на здравље људи, опстанак многих природних врста.

Поред природних непогода и технолошких акцидената, модерни тероризам представља једног од највећих опасности савременог доба. Кључно обележје тероризма као криминалног облика политичке борбе је масовно изазивање страха и несигурности пре свега код цивила.

 

Ко је био мајор Драгутин Гавриловић

Dragutin GavrilovicДрагутин Гавриловић (Чачак, 25. мај 1882 — Београд, 19. јул 1945) је био најпознатији српски мајор док је у југословенској војсци напредовао до чина пуковника. Војну академију завршио је 1901. године. Учествовао је у скоро свим биткама српске војске у Првом светском рату. Војну каријеру је завршио у чину пуковника. После Војне академије је постављен за команданта 10. пешадијског пука моравске дивизије у Чачку у данашњој касарни Ратко Митровић. За разлику од многих сабораца, умро је 19. јула 1945. године у Београду. Носилац је Карађорђеве звезде, француског Ратног крста као и многих других одликовања. У српској историји остаће запамћен по говору који је одржао браниоцима Београда октобра 1915. године непосредно пред јуриш у коме је и сам тешко рањен. Истакнути је црнорукац а организацију га је увео његов колега са класе Панта Драшкић.

„Јунаци! Тачно у 15 часова непријатеља се има разбити вашим силним јуришом, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, има да буде светао.

Војници! Јунаци! Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања, наш пук је жртвован за част Београда и Отаџбине. Ви немате више, да се бринете за животе ваше, они више не постоје. Зато напред у славу! За Краља и Отаџбину! Живео Краљ! Живео Београд!”